OVO SE NE ZNA: Vojska Republike Srpske je 1993. godine prihvatila, nahranila i izlečila više hiljada HRVATSKIH vojnika i civila (VIDEO)

Piše: Željko Svitlica

Pre više od 20 godina, 1993., Vojska Republike Srpske kroz svoje položaje propustila je, prihvatila, nahranila, smestila i izlečila više hiljada hrvatskih vojnika i civila koji su iz srednje Bosne bežali.

Hrvati iz Gornjeg Vakufa, Bugojna, Travnika i svih mesta i sela tog kraja odlučuju da potraže spas na srpskoj strani, dotad, a i kasnije neprijateljskoj.

“U leto 1993. godine na Komaru prema našim položajima došlo je oko 1.520 ljudi, od kojih 450 uniformisanih lica. Prvu noć je izašao jedan čovek, komandir neke jedinice HVO, sa suprugom i dvoje dece. Bio je teško bolestan, dobio je upalu slezene, a žena mu je, pored toga bila trudna. Porodila se u Banjaluci“ , za Respekt! priča Nedeljko Budiša, jedan od vojnika VRS iz Donjeg Vakufa, tadašnjeg Srbobrana koji je svedok ovih događaja.

Hrvati iz Novog Travnika i Dolca izašli su prema Komaru, Bugojanci su otišli prema Kupresu takođe na srpsku teritoriju, a jedan deo ljudi iz starog Travnika i Turbeta spasonosnih srpskih položaja dokopao se preko planine Vlašić i to su tri pravca koja su najviše korištena.

“Naši su javili komandi, komanda je to odobrila i odmah su opremili školu u mestu Torlokovac gde su ove izbeglice bile smeštene. Tu su bili celo vreme dok nisu popisani od strane Crvenog krsta. Svima je pružena medicinska pomoć, hrana i sve što im je u tom trenutku bilo potrebno“ – kaže Budiša.

Svi koji su bili gladni odmah su nahranjeni, za decu je dopremljeno mleko, za one koji nisu imali pronađena je odjeća. Ranjeni hrvatski vojnici i civili odvezeni su u srpske bolnice u Donjem Vakufu ili Banjoj Luci. Čak je bilo slučajeva da su ranjenici VRS po sopstvenoj odluci čekali da se trudnice koje su stigle u koloni, porode.

U video svedočanstvima koja su ostala sačuvana iz tog vremena, izbeglice iz srednje Bosne nisu krile svoju zahvalnost i iznenađenje prijemom na koji su naišli kod Srba. Mnogi su rekli da su primljeni kao braća rođena. Zaluđeni ratnom propagandom svojih vođa, očekivali su da će ih na Komaru i Vlašiću dočekati bradati četnici sa nožem u zubima:

Nedeljko Budiša se seća da su žene i cure tad vikale: “Jesi video što je Srbima vojska sređena, svi ošišani, obrijani, uredni“, a i da su mnogi hrvatski vojnici bili iznenađeni.


“Kad bježiš od noža, pa te neko prihvati, ljubiš mu i stopala, a kasnije…“ ne dovršava rečenicu i sa sjetom, ali bez kajanja, priča Nedeljko Budiša, jer, bez obzira na sve, jedino što je srpska vojska mogla uraditi tada, u skladu sa časnom vojnom tradicijom i ljudskošću, bila je svesrdna pomoć tim ljudima.


DOKUMENTARNI FILM O TOM DOGAĐAJU MOŽETE POGLEDATI NA LINKU ISPOD.

(frontal.rs)