Esad paša Toptani, bio je premijer Albanije u vreme Prvog svetskog rata, kada se srpska vojska povlačila preko albanskih vrleti prema obali jer je mislila da je tu čeka spas.
Razbijena napadom sa tri fronta, iznurena borbama na Ceru i Kolubari, loše opremljena, bolesna i gladna, izabrala je put preko albanskih planina radije nego da potpiše kapitulaciju ili bude uništena.
Pisala sam o ulozi cara Nikolaja II Romanova, koji je ucenio saveznike da bi se pokrenuli i poslali lađe po žive leševe koji su mesec dana, po zimi, bez zaklona, očajavali u Draču.
Da bi uopšte stigli do obale, imamo da zahvalimo samo Esad paši Toptaniju koji je izdao proglas da srpska vojska može prolaziti preko albanske teritorije i da se dinar ima smatrati kao zakonsko sredstvo plaćanja. Osim toga, svo sledovanje hrane koje je imao za svoju vojsku dao je da se podeli srpskoj.
Najgore je tek usledilo. Jedini prolaz do mora je u uskom klancu i sa samo jednim mostom na Belom Drimu, vrlo vidljivim nemačkim avionima koji bi zbrisali svakog ko bi pokušao da ga pređe. Vezirov most je mogao biti most velikog stradanja da je Esad paša popustio pod pritiskom Nemačke i dozvolio prelet avionima i bombardovanje srpske vojske. Obećavali su mu, pretili, pritiskali svim sredstvima ali se paša nije pokolebao.
Ovaj čin je smatran kao čin izdaje i ubrzo posle rata su ga smenili a nekoliko godina kasnije i ubili u Parizu. U Albaniji je sinonim za izdaju. Sahranjen je na srpskom vojničkom groblju u Parizu. U moru krstova ima i jedan polumesec i tu počiva Esad paša. Đaci ne uče o njemu, nigde se ne spominje. Ne znaju Srbi da ih ne bi bilo, da se njihovi dedovi ne bi vratili iz Albanije da nije bilo paše.
U Beogradu postoji toliko spomenika manje zaslužnim ljudima a Esad paša nema spomenik. Car Nikolaj ga je dobio nedavno.
Esad paša je svoju “izdaju” platio životom. Trebalo bi malo više da znamo o ljudima koji su zaslužni za srpski fizički opstanak.
https://www.glas-pomoravlja.com
){kind=link}
0 Primjedbe