“Ljudi nisu rode“ fokusira se na životne priče dvojice stanovnika ovih sela – Gorana Trlaića, koji je 1992. godine napustio Kulu i izbegao u Hrtkovce, i Stjepana Rolanda, koji je iste godine iz Hrtkovaca izbegao u Kulu – otkrivajući trajne posledice prisilne razmene stanovništva na život običnih ljudi
Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, pojedina sela u Srbiji i Hrvatskoj potpuno su promenila svoju etničku kompoziciju. Zbog pretnji i pritisaka, ljudi su morali da zamene kuće u kojima su rođeni za nečije tuđe.
U hrvatskoj Kuli su do tada živeli pretežno Srbi, dok su srpske Hrtkovce mahom naseljavali Hrvati. Oni su još od završetka Drugog svetskog rata živeli u miru i zajedništvu – sve do prvih višepartijskih izbora 1990. godine, kada su nacionalisti došli na vlast, a manjine postale nepoželjne.
U dokumentracu se pojavljuje Goran Trlaić iz hrvatskog sela Kula, koji kaže da nije znao da sebe treba da zove Srbinom sve dok mu neko drugi to nije rekao.
- Kada su mi rekli da se deklarišem, rekao sam Jugosloven. Rekli su mi: "Znamo tvog oca, ti si Srbin", i napisaše da sam Srbin - priseća se Goran.
1992. godine, kao i mnogi Srbi iz Kule, tada 17-godišnji Goran sa svojom porodicom preselio se u kuću u srpskom selu Hrtkovci.
Stjepan Roland živi u Kuli od 1992. godine, kada je pobegao iz Hrtkovaca. Iako je prošlo dosta godina, on i dalje oseća da treba da živi u Hrtkovcima.
- Ja pripadam tamo, to je normalno. Rodio sam se tamo, moja porodica je bila tamo više od 400 godina.
Otišao je u Hrvatsku sa suprugom i detetom 29. maja 1992. godine. Sve što je poneo sa sobom bila je aktovka sa dokumentima, par pantalona, košulju i 100 nemačkih maraka.
Iako se rat završio pre više od 25 godina, oni koji su pobegli iz svojih domova nikad se nisu vratili da vide svoja rodna mesta, a sećanja su i dalje isuviše bolna.
VIDEO:
0 Primjedbe