Bujar Nedžipi, vozač preduzeća „Mimoza“ iz Preševa, poklonio je Udruženju paraplegičara u Vranju električna kolica do kojih se veoma teško dolazi.
Ako se kupuju, skupa su, koštaju oko 245.000 dinara. Ako se na njih čeka u redovnoj proceduri, hendikepiranim osobama je potrebno osam godina.
Srđan Trajković, predsednik Udruženja paraplegičara, kaže da je u Uslužnom centru, na svom radnom mestu pored aparata za fotokopiranje, u jednom trenutku spazio čoveka kome je potrebna pomoć.
- Prijatelju, treba da izvadim uverenje o državljanstvu. Albanac sam, ne snalazim se - rekao je.
Trajković je u kolicima, od šaltera do šaltera pokupio obrasce, popunio ih, fotokopirao, predao i posle petnaestak minuta Nedžipi je imao uverenje o državljanstvu. Dok ga je držao u rukama zagledao je ne verujući da je tako brzo završio.
- Prijatelju, od mog hvala vi nemate ništa. Hoćete li mi dati vaš broj telefona? - pitao je Nedžipi, vozač na linijama Preševo-Ber, Preševo-Štutgart i Skoplje-Brisel.
- Sve je u redu, prijatelju. Bog je gore, on sve vidi. On nas je spojio, on će ovo da reši - odgovorio je Trajković. Potom su se i razišli.
Trajkoviću je zazvonio telefon.
- Prijatelju, vraćam se iz Švajcarske. Sada sam kod Kruševca. Hoću da se vidimo u Vranju za tri sata da ti dam mali poklon - rekao je Nedžipi.
Kada su se sreli, Trajković je imao šta da vidi: Nedžipi je kupio i doterao nova kolica za prevoz hendikepiranih osoba.
- Poklanjajući ta kolica, učinio sam najmanje što je trebalo. Taj moj gest je samo odgovor na ljudski postupak mog nepoznatog prijatelja u kolicima. Drugo, u tom poklonu, u tom gestu je deo mene, deo moje duše, deo mog srca, mog vaspitanja koje nosim iz moje porodice - rekao je Nedžipi.
(blic.rs)
){kind=link}
0 Primjedbe