OVO JE ONA Čuvena Jagodinka iz "Varljivog leta" danas ima 60 godina i pitanje je da li biste je prepoznali!

Čuvena Jagodinka Simonović kada je snimila kultne scene u filmu “Varljivo leto 68” imala je svega 27 godina. Osam godina kasnije beži iz Jugoslavije, a pre pet se vratila u Srbiju. Danas Dragana Varagić ima 60 godina.

Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti, filmski smer i privodi kraju pripreme za predstavu “Devedesete”.

"Zvala se sasvim obično, Jagodinka Simonović. Mirisala je na sveže testo, slane perece i pekarski kvasac", ovako je u legendarnoj sceni Slavko Štimac opisivao glumicu Draganu Varagić, a njegova Jagodinka se vratila u Srbiju i evo šta kaže o njemu.


- Nisam ga videla dugo. Obradovala sam se što se vraća u pozorište. On je izuzetan glumac i čovek kojeg mnogo volim. Delimo zajednička iskustva odlaska i povratka. Imamo dosta prepoznavanja između redova. Ne treba nam mnogo reči da se razumemo- rekla je Dragana.

Tokom najtežih devedesetih spakovala je život u nekoliko kofera i otputovala u Kanadu gde se bavila produkcijom i onim što je pre toga naučila na Akademiji Dramskih umetnosti gde je bila u klasi sa Sonjom Savić, Borisom Komnenićem i mnogim drugima. Beg u neko bolje vreme shvatila je kao neizvesnu odluku da pronađe bolji život. Varagićeva kaže da nikad nije rekla da ne može da živi u Srbiji, već da je to bila porodična odluka i odgovornost prema njenim članovima.

- U Kanadi se sve planira. Za sve što hoćete da uradite postoji detaljno pisano obaveštenje, tako da možete samostalno da funkcionišete. Izuzetno se poštuje privatnost i ceni lojalnost. Postoji i svest o zajedničkom interesu. Kanada je zemlja koja obraća pažnju na probleme i rešava ih u hodu. Nije sve idealno, ipak, prisutna je stalna briga. Ako vam se nešto ne sviđa na bilo kojem nivou, ima mehanizama da to promenite. Nije sve uvek jednostavno, ali ima načina. Naša dijaspora je dosta naučila o tome. Ceni se dobra organizacija i sami ste odgovorni za aktivno rešavanje svojih problema. Penzioneri volontiraju u bolnicama, školama i prihvatilištima. Volela bih da se naši mladi ljudi sa dragocenim znanjem stečenim u svetu, vrate jednog dana. Zbog njih bi trebalo rešiti procedure priznavanja stranih diploma. Lično, ja sam ovde odustala od nostrifikacije magistrature sa Univerziteta Toronto. Kod nas ima i samovolje. Pravila možda postoje, ali ih niko ne poštuje. Nema samokritike, dok se kritičnost po pravilu doživljava kao napad na drugog, a ne povod za razmišljanje. Nema ni zajedničkog interesa - rekla je po povratku za beogradske medije i dodala:


- Datum povratka nije datum, već osećaj da ste opet prihvaćeni. “Vratila” sam se kad sam shvatila da brava na ulaznim vratima moje zgrade ne mora uvek ispravno da radi, ali i šta treba da učinim da bi se vrata otvorila. Objasnio mi je neko od stanara. Sada sam deo ekipe, jer znam tajnu pokvarene brave. To znači da sam ponovo prihvaćena. Moji studenti su mi objasnili da kao distancu, a ne izraz poštovanja, doživljavaju što ih oslovljavam sa “vi”. Meni je bilo svejedno, ali njima nije. Zbunjivala ih je u početku i “moja” Kanada, kakve im to vežbe donosim. Onda sam za svaku počela da govorim ovo je vežba Bajčetića, ova Minje Dedića, ova Maričića. To im je davalo sigurnost da nisam baš toliko različita od drugih profesora. Sad im je i drago što ponekad ubacujem i kanadske delove programa - izjavila je tom prilikom.

Danas kada se priseti scene sa Slavkom Štimcem u pekarskoj radionici, ima samo jedan komentar, ali i setu na vreme kada je po njenim rečima mogla da osvoji ceo svet:

- Ne zovu me i ne viču mi više na ulici Jagodinka (smeh). Na tu ulogu danas gledam s osmehom. Dobila sam priliku da biram i njen akcenat i pesme koje će pevušiti. Mlada pekarka mi je draga jer simpatična, nežna i komična - kaže Varagićeva:

- Igrala bih je ponovo. Ona je bila nešto komično u mom repertoaru nakon tragedija i likova koja sam igrala u Narodnom pozorištu. Izgledala bi isto da se snima danas jer je drugačije ne bih odigrala - iskreno je ispričala u jednom intervjuu glumica.



(blic.rs)